Moje misljenje o ljudima koji prose na ulici
Zdravo ljudi.
Za danas sam vam pripremila post o veoma talentovanim ljudima koji su beskucnici i svakog dana prose na ulicama kako bi zaradili novac za zivot.
Svakog dana dok setate ulicom mozete sresti barem jednom coveka koji prosi. Dok prolazite pored tog coveka cesto se i ne osvrnete ili ste zauzeti nekim svojim obavezama. Zasto postoje ljudi koji prose? Zasto postoje ljudi koji ne zele da se osvrnu na takve? Zasto svi nismo humani i spremni da pomognemo drugima? Ima jos puno pitanja na koja bih mogla da odgovaram citav dan, ali zasto kada svi znamo odgovore? Mnogi bogati ljudi ne zasluzuju to bogatstvo. Sada cete se pitati kako mislim da ne zasluzuju? Ne zasluzuju ga zato sto su bahati i zato sto ne znaju za humanost, zato sto se podsmevaju ljudima koji prose i smatraju ih za neki nizi nivo. Postoje ljudi koji su veoma talentovani a prose na ulici. Obratite paznju na takve ljude. Kada prolazite pored njih zastanite i posmatrajte ih. Posmatrajte njihov pogled, stav, izmedju svega i odecu. Pridjite i dajte mu malo novca. Nije bitno koliko, oni ce biti zadovoljni ako samo obratite paznju na njih. Kada im date novac, odaljite se i posmatrajte kako osoba kojoj ste upravo dali novac gleda u vas. Pre svega, vi cete biti zadovoljni jer ste ucinili dobro delo i pomogli ljudima koji nemaju.
Hajde da se zapitamo koliko smo sebicni i bezobrazni kada roditeljima trazimo novac za obicnu setnju po gradu. Dok pisem ovaj post mislim prvenstveno na sebe. Svaki put kada idem do grada trazim roditeljima po 1000 ili 2000 dinara. Ti ljudi koji po ceo dan prose ne mogu da zarade toliko novca dnevno.
To bi bilo to sto se tice ovog posta, zelim da naglasim da nikoga nisam htela da uvredim niti se ovo odnosi na nekoga. Nadam se da vam se post svideo i da ste malo razmislili o prethodno navedenim stvarima. Ja sam se malo raspisala ali nema veze.
Bayy
Za danas sam vam pripremila post o veoma talentovanim ljudima koji su beskucnici i svakog dana prose na ulicama kako bi zaradili novac za zivot.
Svakog dana dok setate ulicom mozete sresti barem jednom coveka koji prosi. Dok prolazite pored tog coveka cesto se i ne osvrnete ili ste zauzeti nekim svojim obavezama. Zasto postoje ljudi koji prose? Zasto postoje ljudi koji ne zele da se osvrnu na takve? Zasto svi nismo humani i spremni da pomognemo drugima? Ima jos puno pitanja na koja bih mogla da odgovaram citav dan, ali zasto kada svi znamo odgovore? Mnogi bogati ljudi ne zasluzuju to bogatstvo. Sada cete se pitati kako mislim da ne zasluzuju? Ne zasluzuju ga zato sto su bahati i zato sto ne znaju za humanost, zato sto se podsmevaju ljudima koji prose i smatraju ih za neki nizi nivo. Postoje ljudi koji su veoma talentovani a prose na ulici. Obratite paznju na takve ljude. Kada prolazite pored njih zastanite i posmatrajte ih. Posmatrajte njihov pogled, stav, izmedju svega i odecu. Pridjite i dajte mu malo novca. Nije bitno koliko, oni ce biti zadovoljni ako samo obratite paznju na njih. Kada im date novac, odaljite se i posmatrajte kako osoba kojoj ste upravo dali novac gleda u vas. Pre svega, vi cete biti zadovoljni jer ste ucinili dobro delo i pomogli ljudima koji nemaju.
Hajde da se zapitamo koliko smo sebicni i bezobrazni kada roditeljima trazimo novac za obicnu setnju po gradu. Dok pisem ovaj post mislim prvenstveno na sebe. Svaki put kada idem do grada trazim roditeljima po 1000 ili 2000 dinara. Ti ljudi koji po ceo dan prose ne mogu da zarade toliko novca dnevno.
To bi bilo to sto se tice ovog posta, zelim da naglasim da nikoga nisam htela da uvredim niti se ovo odnosi na nekoga. Nadam se da vam se post svideo i da ste malo razmislili o prethodno navedenim stvarima. Ja sam se malo raspisala ali nema veze.
Bayy
Коментари
Постави коментар