STORYTIME - mogli smo da poginemo !?!?
Zdravo svima i dobrodosli u moj novi post!
Ovo je jedan storytime dozivljaja koji se desio juce kada sam sa tatom i sestrom , na planini, ucila da vozim auto.
Pa, da pocnemo.
Posto sam godinama pre, mukotrpnom snagom i zeljom, vukla tatu peske po snegu na vrh planine da bih vozila auto, konacno sam ga dovukla. Ok, sada stvarno mozemo da pocnemo.
Bio je lep dan juce, bas onako suncan, a meni je sinula ideja da bismo mogli da idemo da ucim da vozim kola. Tako sam ja sela sa tatom i mladjom sestrom u kola, a tata nas je odvezao blizu jedne planine gde je onako bio najmanji promet, i niko mi ne bi smetao da pokusam da vozim auto. Tata je ustao i zamenili smo mesta, dakle, sada je on sedeo na mestu suvozaca, sto sam prvi put videla u svom zivotu. Moj tata je po prirodi jako smesan i duhovit covek pa je jako tesko skoncentrisati se na nesto u njegovoj blizini. I tako pocnem ja da palim kola, i nekako ih upalim. Posto, da bih krenula, moram da polako pustim kvacilo i stiskam gas, meni se svaki put desavalo nesto cudno i kola bi pocela da idu gore-dole. Ali, ne napred-nazad, nego bukvalno gore-dole. Ja sam tako palila auto, koji bi prvo poceo da skace a onda bi se ugasio nekih 20 minuta bez prestanka, a kad bih nekim cudom uspela da normalno upalim auto, videla bih nesto pored puta ili bih se nasmejala tati, tako da bi se auto opet ugasio ili poceo da skace. Tako sam ja radila sve dok nisam pokusala ponovo na upalim auto, ali je moja sestra viknula da nesto smrdi. Prekorno sam je pogledala u fazonu, otkinucu ti zube jedan po jedan kad dodjemo kuci, ali, to ne bi bila Ksenija kad ne bi nesto dodala. I tako, moj tata je seo ponovo na svoje mesto vozaca i mi smo se kasnije vratili kuci, nadam se da cu uskoro ponovo da probam da vozim auto posto mislim da mi i ne bi islo lose kada bih probala jos par hiljada puta.
Ovo je jedan storytime dozivljaja koji se desio juce kada sam sa tatom i sestrom , na planini, ucila da vozim auto.
Pa, da pocnemo.
Posto sam godinama pre, mukotrpnom snagom i zeljom, vukla tatu peske po snegu na vrh planine da bih vozila auto, konacno sam ga dovukla. Ok, sada stvarno mozemo da pocnemo.
Bio je lep dan juce, bas onako suncan, a meni je sinula ideja da bismo mogli da idemo da ucim da vozim kola. Tako sam ja sela sa tatom i mladjom sestrom u kola, a tata nas je odvezao blizu jedne planine gde je onako bio najmanji promet, i niko mi ne bi smetao da pokusam da vozim auto. Tata je ustao i zamenili smo mesta, dakle, sada je on sedeo na mestu suvozaca, sto sam prvi put videla u svom zivotu. Moj tata je po prirodi jako smesan i duhovit covek pa je jako tesko skoncentrisati se na nesto u njegovoj blizini. I tako pocnem ja da palim kola, i nekako ih upalim. Posto, da bih krenula, moram da polako pustim kvacilo i stiskam gas, meni se svaki put desavalo nesto cudno i kola bi pocela da idu gore-dole. Ali, ne napred-nazad, nego bukvalno gore-dole. Ja sam tako palila auto, koji bi prvo poceo da skace a onda bi se ugasio nekih 20 minuta bez prestanka, a kad bih nekim cudom uspela da normalno upalim auto, videla bih nesto pored puta ili bih se nasmejala tati, tako da bi se auto opet ugasio ili poceo da skace. Tako sam ja radila sve dok nisam pokusala ponovo na upalim auto, ali je moja sestra viknula da nesto smrdi. Prekorno sam je pogledala u fazonu, otkinucu ti zube jedan po jedan kad dodjemo kuci, ali, to ne bi bila Ksenija kad ne bi nesto dodala. I tako, moj tata je seo ponovo na svoje mesto vozaca i mi smo se kasnije vratili kuci, nadam se da cu uskoro ponovo da probam da vozim auto posto mislim da mi i ne bi islo lose kada bih probala jos par hiljada puta.
Коментари
Постави коментар